| Tekst: | Eva Braun - Indigo
Ponekad me proguta tama,
gusta kao bioskopski mrak,
ponekad
izlazis sama
na mesta gde izlazim i ja.
I posle zatvorim vrata,
cekam svoj najbolji
strah,
dok ti kontrolises vreme
tiho, sat po sat.
Stihovi su tajna
pisma,
slusas ih sa radija,
ponekad ne kazem nista,
tisina je sasvim
dovoljna.
U kisi poslednjih dana
stize moj najjaci strah,
dok ti kontrolises
vreme
polako, kap po kap.
I noci prolaze ispod indiga,
ja lezim i mrak me
pritiska,
pod hladnim neonom se prisijava
i svaki put sve je isto kao pre,
ja cekam i
talas pocinje
i samo ponekad cujem korake.
Ponekad me proguta tama,
gusta kao
bioskopski mrak,
ponekad izlazis sama
na mesta gde izlazim i ja.
Na kraju zatvaram
vrata,
cekam svoj poslednji strah,
dok ti kontrolises vreme
tiho, sat po
sat,
polako, kap po kap.
|
