| Tekst: | Slovenska
Nosen dahom sna doleteo je crni golub na moj dlan.
Zasto, ko da zna, al' to
sam jutro docekao umoran.
K'o da sam i ja leteo s njim, krilima teskim, olovnim,
i video
svet sakriven iza zlatnih oblaka.
Ako umrem mlad, posadi mi na grobu samo ruzmarin.
Ne dozvoli tad da naprave od toga tuzni treci cin.
Nek mi ne drze govore, nek drugom pletu
lovore,
ako umrem mlad, zaustavljen u koraku i snu.
O, zagrli me sad, jako, najbolje
sto znas
i nemoj crnoj ptici da me das.
O ne, ne brini, proci ce za tren,
ja sam
samo malo lud i zaljubljen.
U mojim venama davni sever samuje
i ja ponekad ne znam
sta mu je,
sto luduje, od srece tugu tka
moja prosta dusa slovenska.
Uplasi
me sjaj milion sveca kad se nebom popali.
Gde je tome kraj? Za kog su tako dubok zdenac kopali?
Zasto se sve to desava, dal' covek ista resava
il' smo samo tu zbog ravnoteze medju
zvezdama?
O zagrli me sad...
|
