| Tekst: | Bezdan
Nema me vise u tvojim molitvama,
vise me putem ne prate.
A noc mi preti,
ponoc i pusta tama,
kad me se samo dohvate.
Vise me ne volis,
kad se vracam nisi
budna,
ne goris,
gasne nasa zvezda cudna,
lazna srebrna stvar.
Daleko
putujem,
vetar nudi neke rime,
kupujem,
pristaju uz tvoje ime,
dva-tri stiha na
dar.
Ne slusam vise sta sapuces dok snivas,
plasi me koga pominjes.
I sve si dalja,
a sve mi bliza bivas,
kao da opet pocinje...
Ali me ne volis,
to se uvek drugom
desi,
govoris,
ali vise ne znam gde si,
da li neko to zna?
Sta sam
uradio?
Kakva tuzna humoreska!
Gradio
ispod gradova od peska
dubok bezdan bez dna.
|
