| Tekst: | Grudi me bole
Grudi me bole, ceznja ih para,
velika rana u njima zivi.
Zar je
ljubav, zar je ljubav morala bas tako
u nepovrat da odnese srecu?
Zato nikad ja prestati
necu
da proklinjem jednu zenu,
da proklinjem ljubav njenu.
Drugog je htela, pa neka
ga ima,
neka se nikad ne seti mene.
Sad moj zivot, sad moj zivot nije vise njen.
Sve
sto osta to je samo moje.
Dosta srce trovao sam svoje
zbog neverstva jedne zene,
zbog
pakosti duse njene.
Srecu sam hteo, a nasoh tugu,
i posle svega ostade
proslost.
Kad je davno, kad je davno ona bila moja!
Zar umrla ljubav da me sjeca
da je
nekad postojala sreca
u lazima jedne zene,
u osveti duse njene.
|
