| Tekst: | Sutra me probudi
Mene nema, potpuno sam prazan
i za srce ujela me sarka,
j sam
izlizan ko vojicki kazan
ja sam ponisten ko postanska marka.
Ako te ima, pomozi mi,
Boze,
dusa mi je godinama trovana,
covek je zbir creva, kostiju i koze,
covek je vreca
govana.
Cujem iza ledja podsmesljiv kikot,
nekad bih ubio, a nekad mi se place,
ja
jedino umem da budem Don Kihot
i da dalje jurim svoje vetrenjace.
Kucici i kucke mahali
su repom,
a ja bespomocan ko riba na suvom,
o necemu lepom pricao sam slepom
i sve svoje
istine pevao sam gluvom.
Ovih dana ja sam
bolestan od ljudi,
nemoj da me
diras
sutra me probudi.
|
