| Tekst: | Hleba i igara
Tuci burazeru u koznu krusku
udri, majstore, razbij mu njusku,
sve
dok ne oboris majmune brate,
nece umeti da te shvate.
Nece umeti da te cene,
ako ih
tuces na poene
udri rodjeni, sarani stoku,
sravni sa zemljom, pljuni po oku.
Prospi
mu mozak, bubreg odvali,
polomi kosti i kicmu budali,
neka ga olade i desna i
leva,
prospi mu mozak, prospi mu creva.
Udri medju rogove da popije patos
posle mu
kupi svecu za parastos,
oplavi labrnju, razbij arkadu,
sevni mu aperkat pravo u
bradu.
Dok nas iznutra grickaju crvi,
hocemo sveze crvene krvi,
zato ga ubij, zato
ga smrvi,
hleba, igara i mnogo krvi.
|
